14. 11. 2010. Контакт:
Др
Иштван
Винце заменик
директора тел:
011/ 241 9553
(канцеларија) моб:
060/ 342 3001
Комплетан материјал овог саопштења се може преузети са адресе:
http://www.aob.rs/~mbogosavljevic/meteor/
ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
поводом појаве блиставог метеора
на небу изнад Србије
у петак 12.11.2010 у 19:27 часова
Резиме: Појаву блиставог метеора (звезде падалице) у петак 12. новембра 2010 око 19:30 часова пријавили су многи грађани на широј територији југа Србије. Како су пренели медији у петак и суботу (12. и 13 новембра 2010) висок сјај метеора и бучна експлозија је опажена у региону Лесковца, Врања, Бујановца и Прешева. Астрономска опсерваторија у Београду је на својој станици на планини Видојевици код Прокупља успела да добије за сада једини познати снимак овог метеора. Метеори су честа природна појава и само у ретким случајевима достигну јак сјај и успеју да преживе пад кроз атмосферу и доспу на тле. Након пада метеорити не представљају никакву опасност.
На основу прелиминарне анализе снимка се закључује да се метеор на небу појавио у 19:27 часова и кретао високо у атмосфери у правцу јужно од Прокупља, а југо-западно од Лесковца и Врања. За сада није могуће тачно рећи да ли је метеорит заиста пао на територију Србије. Детаљнија истраживања су у току. Бучна експлозија и потрес, који су грађани пријавили, је највероватније последица ударног таласа током распадања метеора при великој брзини у атмосфери. Свим грађанима који су заинтересовани да помогну у потрази за остацима метеорита се препоручује да сачекају следеће обавештење Астрономске опсерваторије у којем ће бити прецизније дефинисана путања и могуће место пада.
Камера којом је снимљен метеор пуштена је у рад пре две недеље на Астрономској станици Видојевица код Прокупља и већ даје одличне резултате. Пројекат изградње Астрономске станице Видојевица покренут је од стране Астрономске опсерваторије Београд, а финансиран је од стране Министарства за науку и технолошки развој.
ДЕТАЉНИЈЕ САОПШТЕЊЕ
На основу изјава очевидаца о јаком сјају на небу и звучној експлозији било је могуће претпоставити да се ради о појави врло сјајног метеора који је експлодирао у атмосфери или можда пао на тле. Бројни астрономи аматери су дали веома прецизна објашњења овог феномена у медијским интервјуима датим у суботу 13. новембра 2010. Појава блиставих метеора болида (енглески fireball) је ретка природна појава. Још ређе се дешава да метеор у потпуности не сагори у атмосфери и доспе на површину Земље.
Екипа Астрономске опсерваторије у Београду, коју води др Милан Богосављевић, је у суботу и недељу анализирала снимке аутоматске Камере за цело небо (енглески Аll-sky camera). Камера је недавно постављена на Астрономској станици на планини Видојевица код Прокупља. Ова камера је налик осетљивом ЦЦД фотоапарату, али са врло широким видним пољем, која аутоматски фотографише цело видљиво небо сваки минут, 24 часа дневно. На снимку који је камера направила око 19:26 часова (1 минут пре проласка метеора) се виде Месец и многобројне звезде. Овај снимак (Слика 1) објављујемо ради лакшег поређења са следећим снимком од 19:27 када је детектован метеор.
Слика 1: Снимак Камере за цело небо добијен 1 минут пре пролаза метеора. Камера се налази на крову управне зграде станице, окренута ка небу и на једном снимку хвата цело видљиво небо. Правац ка зениту је у средини слике, док се кров, оџак управне зграде и врхови дрвећа виде по ободу слике. Правци ка северу и југу су означени. На снимку се виде Месец (преекспониран, у правцу ка антенском стубу), многобројне звезде и обриси Млечног Пута.
На следећем снимку који је камера направила у 19:27 (Слика 2), експозицијом у трајању од једног минута, се јасно види велики бљесак овог метеора. У тренутку најјачег сјаја метеор је био уочљивији од Месеца (такође на слици).
Слика 2: Снимак Камере за цело небо добијен на Астрономској станици Видојевица у тренутку пролаза метеора. Правци ка северу и југу су означени. У дну слике, ниско на јужном хоризонту, се види кратак траг а потом и сјајан бљесак метеора. Стрелица означава правац кретања на небу, како је виђено са ове локације. Блистави облик са десне стране је преекспонирана слика Месеца. Бљесак метеора је био доста сјајнији од Месеца.
Прегледнији видео снимак састављен од кадрова које је снимила Камера за цело небо може се преузети у неколико видео формата на следећој адреси:
Windows Media Player
http://www.aob.rs/~mbogosavljevic/meteor/meteor2.avi
Quicktime:
http://www.aob.rs/~mbogosavljevic/meteor/meteor2.mov
MP4:
http://www.aob.rs/~mbogosavljevic/meteor/meteor2.mp4
animated GIF
http://www.aob.rs/~mbogosavljevic/meteor/meteor.gif
Snimak meteora u JPG formatu, bez anotacije:
http://www.aob.rs/~mbogosavljevic/meteor/bolid.jpg
Snimak kamere minut ranije, u JPG formatu, bez anotacije:
http://www.aob.rs/~mbogosavljevic/meteor/minut_ranije.jpg
По засебној анализи Игора Смолића, сарадника Астрономске опсерваторије и Петничке Метеорске Групе (ПМГ), бљесак метеора је био толико јак да је чак регистрован одраз његове светлости на облацима изнад Земуна и Београда. ПМГ поседује специјалну видео камеру за снимање метеора која врши аутоматска видео снимања сваке ноћи. Ова камера је постављена на Институту за физику Београд који се налази у Земуну. Она није детектовала сам метеор, већ краткотрајно али снажно повећање сјаја високих облака, као одраз бљеска метеора са велике висине у атмосфери. Бљесак на облацима је регистрован тачно у 19 часова 27 минута и 15 секунди, у исто време када је направљен и снимак метеора са Видојевице.
Ово додатно потврђује да је реч о метеору а не о неком другом феномену. Метеори се типично виде када су на око 100 км висине у атмосфери изнад Земљине површине. Болиди који експлодирају силазе и до висине од 40 км изнад површине. Због закривљености Земљине површине једино објекте на таквим висинама је могуће видети истовремено и из јужне Србије и са удаљености од око 250 км, као на овом примеру из Београда.
На основу представљеног снимка са Астрономске станице Видојевица и до сада прикупљених изјава очевидаца могуће је направити прву грубу реконструкција путање метеора (Слика 3). Детаљнија анализа података је у току. Грађанима који су заинтересовани да учествују у трагању за евентуалним остацима метеора саветује се да сачекају следеће званично саопштење Астрономске опсерваторије. У саопштењу ће биди дата и оквирна локација уколико потрага буде потребна. Напомињемо да постоји велика вероватноћа да је метеор експлодирао високо у ваздуху. У том случају је мало вероватно да се могу наћи крупни остаци на површини. Вероватније је да се на земљи налази велики број ситних фрагмената метеорита, али њих је тешко идентификовати. Такође постоји вероватноћа да је метеор прелетео територију Србије и своју путању завршио у Македонији.
Пројекат изградње Астрономске станице Видојевица покренут је од стране Астрономске опсерваторије Београд, а финансиран је од стране Министарства за науку и технолошки развој. На Видојевици се приводи крају изградња телескопа са огледалом од 60цм, а започет је и међународни пројекат изградње великог телескопа класе 1.5 метара. Овај телескоп ће бити најмодернији инструмент те врсте на Балкану. Камера којом је снимљен метеор пуштена је у рад пре две недеље на Астрономској станици Видојевица и већ даје одличне резултате.
Слика 3: Прелиминарна путања метеора кроз атмосферу. Правац ка југу је горе на слици.
Правац Грделица-Врање-Бујановац, где је било највише извештаја о примећеном метеору је означен плавом линијом на слици. На основу анализе за сада јединог познатог снимка, добијеног на Астрономској станици Видојевица код Прокупља, метеор се заправо кретао у атмосфери источно од Врања, у правцу ка југу гледано из Прокупља.
Анализа података и текст:
др Милан Богосављевић
технички директор
Астрономска станица Видојевица (http://belissima.aob.rs/sr/)
Астрономска опсерваторија Београд (http://www.aob.rs)
Игор Смолић
Петничка Метеорска Група (http://www.meteori.rs)
сарадник Астрономске опсерваторије Београд и Института за физику Београд
У Београду,
Понедељак 15.11.2010.
Списак појмова:
Метеороид мали објекат кометског или астериодног порекла које се креће око Сунца. Величине су у опсегу од микрометра до неколико метара. Углавном су ови објекти скаменог, гвозденог или мешовитог састава.
Метеор светлосна појава коју изазива метеороид који се креће великом брзином кроз атмосферу планете. Максимални сјај обично достиже на висинама од 90 до 100 километара изнад тла.
Болид изузетно сјајан метеор.
Метеорит метеориоид или делови метеороида који су пали на површину планете.
Брзина метеороида може да износи од 11 до 72 километра по секунди у атмосфери Земље, у зависности од орбите метеорида у односу на орбиту Земље.